Milan, vlasnik jednog boksera, nedavno je potražio savet od mene u vezi sa rutinom četkanja svog psa. Upitao me je da li je ispravno da ga – u cilju uklanjanja mrtve dlake, te stimulisanja kože i dlake tim svojevrsnim masiranjem – četka jednom sedmično, gumenom četkom, nežnim i kružnim pokretima?
To jeste odlična ideja, i ritual koji bi valjalo ponavljati. Naravno, celom procesu treba da dodamo i kupanje! Na telu psa postoji oko pet milijardi folikula dlake. Kratkodlaki psi imaju ciklus rasta dlake koji protiče u tri faze i traje 21 dan. Međutim, ovi psi izgledaju kao da se konstantno linjaju, zato što svaka dlaka ima svoj ritam i ciklus.
Dlake kratkodlakog psa, ipak, mogu da se dovedu u cuklus periodičnog, jednakog linjanja, ukoliko bismo psa češće kupali.
Jer, samim četkanjem se stimuliše koža psa i uklanja dlaka, ali se podstiče i lučenje lanolina. A lanolin je lepljiva i smrdljiva mast na koju se lepi prljavština, pa takvi, redovno četkani psi, mnogo više smrde od onih koji se ne četkaju. Zato, rutina četkanja koju praktikuje Milan jeste ispravna, ali uz kupanje, jer bez kupanja nema smisla.
Četkanje uz kupanje podrazumeva ispravno kupanje, a to je ono koje se obavlja pomoću šampona i kondicionera. Jedino tako možemo da isperemo masnoću i lanolin, uklonimo prljavštinu, a ujedno i zatvorimo kutikule dlake i ponovo pore kože napunimo odgovarajućom masnoćom, te na taj način, konačno, sprečimo lanolin da se stvara u nepotrebno velikim količinama.
U čitavom procesu nege psa važna je redovnost. Jer, ako bokser živi u stanu, on mora da ima rutinu koja je prilagođena životu pored čoveka, u 21. veku.
Bokser je predivna rasa, savršena za život pored dece. Jako kvalitetan temperament boksera može na divan način da pomogne deci da se lepo razvijaju. To je pas koji zahteva puno pažnje i puno aktivnosti, pa čitavu porodicu može da stavi u službu. Bokser je izuzetno radan pas.
On je u prošlosti bio korišćen u različite svrhe, a budući da je bokser pas predgrizač, on je zbog svoje njuške bio podesan za situacije gde ne bi trebalo da se nekome nanese jaka povreda. Bokseri su, stoga, bili poželjni i kao službeni psi, jer nisu mogli puno da ozlede čoveke, za razliku od intenziteta povrede kakvu bi načinili rotvajler, doberman ili američka kita.
Bokser je jako nežan, graciozan, ali svestan svoje veličine i snage. Njegov večiti „puppy lookˮ, sa prćastom njuškom, velikim očima i prilično tužnim izrazom, pozitivno deluju na decu, jer se deca prema takvim psima emocionalnije ophode nego prema onima koji izgledaju manje ili više zastrašujuće. Bokseri će kod dece da razviju saosećajnost, empatiju, a uz to se onda razvijaju i neke inteligentno-emotivne odgovornosti, koje će deci kasnije da pomognu u upravljanju sopstvenim odlukama.
Imati boksera uz sebe znači lepo se spremiti za život.