Dragana ima bišona i zanima je šta treba da radi da se on ne bi ućebao. Opominjali su je da bišon mora da se redovno četka ili će se umrsiti i naplašili su je kako ispod tih ućebotina mogu da se pojave rane.
Pravilna rutina podrazumeva redovno kupanje i četkanje u toku procesa sušenja, feniranja. Četkanje ne odbacujemo kao ideju, nego ga premeštamo u drugu fazu nege psa. U njoj ćete dobiti i zdraviju, negovanu dlaku i naš odnos sa psom će biti mnogo bolji. Šta nam vredi i da dlaka nije ućebana, i da je pas spreman za izložbu, ako je pritom nesrećan. Sa nesrećnim psom ne možemo da ostvarimo dobar odnos zbog toga što pas dolazi kod nas na četkanje i/ili kupanje jer ga ucenjujemo hranom, on dolazi kod nas iz straha.
Dobru tehniku češljanja psa na suvo, tokom kog se i čovek i pas osećaju prijatno, možemo da razvijemo samo kao profesionalni grumeri. Kad je dlaka suva, kada se češlja pogrešno, taj proces je bolan i dlaka se više mrsi nego što se zaista očetka. Kako je krzno bišona je veoma gusto, sa gustom poddlakom, pritom kovrdžavo, održavanje pomoću četke je vrlo teško, a naročito četkanje na suvo.
Četke koje se koriste prilikom feniranja moraju da budu tačno određenog kvaliteta, čvrstoće, jastučeta na kom su iglice raspoređene i oblikovane tako da mogu da prodiru u dlaku na pravi način.
Zato iznova govorim o tome koliko je važno da se pas redovno kupa i da se, kao deo te rutine, četka u procesu feniranja. Koliko često će to biti zavisi od uzrasta psa, načina života, životnog standarda i stila vlasnika, dužine dlake psa, njegove ishrane, godišnjeg doba… Može se sprovoditi na 4-5, 7, 10 dana… Odrastao pas koji se redovno održava, može da se kupa i na 10-15 dana, ali je važno da se redovno kupa i šamponom i kondicionerom, jer će kondicioner dodatno pomoći da dlaka bude negovana i čista, te da lepo raste. Podsećam – četkanje samo tokom feniranja! Tako nema nikakve bojazni da će pas da se ućeba, a sa druge strane, to nam omogućava da s psom živimo bolje.
Tačno je da, ukoliko se dlaka ućeba, ispod ućebotine mogu da se stvore rane, jer kiseonik ne može da prođe do kože, zbog guste poddlake. Nedostatak kiseonika, vlaga, i telesna temperatura od 38°C stvaraju pogodno tle za razvoj bakterija. One, inficirajući kožu, mogu da stvore rane.